Kockanje kod mladih

Deca i tinejdžeri su danas sve više izloženi velikoj ponudi aktivnosti i zabave koje se svode u svojoj osnovi na kockanje i podrazumevaju ulaganje novca uz potencijal da se uloženi novac uveća, a mnogo češće izgubi. Pored izloženosti, veći problem je postepeno normalizovanje i prihvatanje rasprostranjenosti ove pojave u našoj kulturi, a baš zbog toga, izostanak pravovremenih reakcija kod okoline. Ono što se takođe može primetiti da se zakoni koji bi trebali da zaštite i onemoguće maloletnim licima da pristupe kladionicama, kockarnicama i kazinima ne sprovode ili je potrebno vrlo malo veštine, bar u Srbiji i zemljama regiona da se nađe način da se taj zakon zaobiđe. Takođe je vrlo velika dostupnost raznih oblika kockanja, putem interneta. Noviji podaci govore o tome da postoji preko 3000 sajtova za online klađenje.

Kockanje u dečijem uzrastu povećava rizik za razvoj patološkog kockanje u odraslom dobu. Podaci pokazuju da trećina odraslih koja traži pomoć povodom ovog problema, počela je da kocka u periodu od 11 do 17 godine.

Pored toga što kockanje može da ima posledice na druge segmente života adolescenta, kao što su opadanje uspeha u školi i drugim vanškolskim aktivnostima, kriminalana ponašanja, depresija, anksioznost, sklonost ka korišćenju psihoaktivnih supstanci i gubitak socijalnih odnosa koji nisu povezani sa kockom, takođe kockanje može biti posledica drugih i već postojećih problema kod deteta. Za decu, koja prolaze problematične ili teške periode kod kuće ili u školi, sa vršanjacima, kockanje može biti vrlo privlačan ali štetan mehanizam da se nose sa pomenutim problemima.

Za sada najefikasniji način u preveneciji razvoja patološkog kockanja kod dece i adolescenata, jeste edukacija i upoznavanjue ciljne grupe sa posledicama, ali i edukacija o sistemu i načinu na koji funkcionišu razni oblici kockanja. Edukacija i osvešćivanje mladih, već od 10 godina o ovom vidu zabave, kao i kobnim ishodima koje može da ima, u nekim zemljama se vrši i u samim školama, kroz radionice i predavanja, ali osnovnu poruku svakako treba da pošalju roditelji, kroz komunikaciju sa detetom, ali i pružanjem pozitivnog modela, kada je ova tema u pitanju. U školama se ove edukacije često sastoje i od računanja verovatnoće dobitka ali se uprošćavaju i svode na nivo koji bi deci mogao biti interesantan i razumljiv. Jedan od primera jeste poređenje verovatnoće dobitka sa nekim drugim verovatnoćama: Šansa da dobijete na lutriji je 1 prema 15 miliona, dok je šansa da vas udari grom 1 prema 300 000.

Pored edukacije, kao oblika prevencije, dobro bi bilo podsticati dete da se bavi hobijima, sportom i drugim vannastavnim aktivnostima, pomoću kojih bi se moglo lakše nositi sa stresom ili dosadom, koje bi im ujedno pomogle u ventiliranju negativnih emotivnih doživljaja, ali i omogućile da se zabave i da se osećaju dobro u svojoj koži, posebno ako postanu uspešni u izabranoj aktivnosti. Vrlo je bitan i odnos, odnosno stav porodice prema kockanju, te ukoliko roditelji pružaju deci model putem ponašanja, da je kockanje bezazlena stvar, zabavna itd. veća je verovatnoća da će i samo dete razviti slične stavove, ali i potencijalni problem zavisnosti.

Prepoznati da je dete razvilo problem sa kockanjem je značajno teže nego kod odraslih osoba. Kada su u pitanju odrasli, ozbiljne finansijske posledice su najčešće razlog da se otkrije da osoba ima problem, kod dece međutim i ako su  na tom uzrastu posledice blaže, vrlo ih je teško uočiti, ali dugoročno stvaraju problem, jer se zavisnost učvršćuje i počinje značajno da utiče na funkcionalnost. Međutim neki znaci koji mogu ukazivati da vaše dete ima problem su: nagle promene u odnosu prema novcu, dete ima ili velike svote kod sebe ili mu fali novac, promena obrasca spavanja, umor, iscrpljenost, iritabilnost, opadanje ocena u školi, povlačenje od prijatelja i socijalnih događaja, generalno pozitivan odnos prema ovim vrstama zabave, kao i izraženije interesovanje za rezultate utakmica i tajnovitost i negiranje da postoji problem.

Ukoliko prepoznate da vaše dete ima problem ili je na putu da razvije problem patološkog kockanja, ne oklevajte da potražite pomoć i pružite podršku svom detetu da iz ovog problema izađe. Odnos prema ovome problemu kao fazi ili prolaznom problematičnom ponašanju i bezobrazluku, koje se može razrešiti pukim kažnjavanjem, ograničavanjem i zabranama, može kasnije imati mnogo ozbiljnije posledice, s toga pomozite vašem detetu na vreme.